Сматра се да традиција предшколског васпитања у Бачкој Паланци датира још из XIX века, о чему је пре НОР-а постојала писана документација. Међутим, у току рата је изгорела Месна канцеларија у којој су били похрањени, између осталих, и ови документи. Поуздано се зна да је Бачка Паланка још пре рата била подељена на Српску, Бачку и Швапску, у којима су постојала забавишта у којима су радиле забавиље чија је превасходна улога била да се брину о деци. У току окупације, од стране мађарских и немачких фашиста, у Бачкој Паланци није било организовано збрињавање деце, сем у време када је та територија била слободна. Тада су деца збрињавана у постојеће објекте. 

Након ослобођења се почело са обновом ратом опустошене привреде, што је захтевало многобројну радну снагу, тако да су мајке које су ишле на тај рад остављале своју децу без икаквог надзора. Из овог и сличних разлога, осетила се потреба да се нешто више уради на решавању проблема збрињавања бачкопаланачке деце. На иницијативу АФЖ-а и Месног одбора, уз већ три постојећа забавишта, у оквиру основних школа, формирана је предшколска установа у центру града са вишеструком наменом. Наиме, ова установа формирана априла 1953.г. , била је уједно и Дом за ратну сирочад и Интернат за ученике у привреди, али и предшколска установа са једном мешовитом групом (са децом од 3 – 6 месеци до 7 година). 1954.г. отворено је и мањинско одељење на мађарском и словачком језику. За овај период рада те установе, особено је то што је персонал радио двократно, и то пре подне од 7 30 – 11 30 и после подне од 14 00 – 17 00. 

Од 1957.г. У Бачкој Паланци било је већ седам група деце предшколског узраста при три основне школе, тако да је било потребно издвајање вртића из школе. Из ове потребе је настала интеграција свих бачкопаланачких вртића у самосталну Предшколску установу, која је добила име “Полетарац’. Развојем индустрије у граду се запошљава велики број мајки, тако да се осетила потреба за отварањем полудневног боравка за децу предшколског узраста. На боравку је постојала раније оформљена мешовита група. Недостатак тадашње организације рада, био је тај што за децу млађу од три године није било посебних услова неге и исхране, јер иако специфичан у односу на старији предшколски узраст, овај млађи узраст није добијао посебну врсту хране и неге (иако је већ било стручног кадра, тј. васпитача и медицинских сестара), иако се знало за специфичности тог узраста. Школске 1960/1961.г. мешовита се група рашчлањује на јаслену групу (чине је деца узраста од 9 месеци до три године), и на старију предшколску групу (коју чине деца стара од 3 – 7 г. ). Од 1968 до 1970.г. започело се са фузијом наведених установа, предшколске установе “Полетарац’, са стручним особљем и Интерната за ученике у привреди (јер није било више интересаната) са наменским, али и комфорним простором. Интеграцијом те две установе је формирана данашња васпитно – образовна установа “Младост“. Од те 1970.г. у вртићима, јаслама и кухињи су запошљавани стручно оспособљени кадрови, тј. васпитачи, медицинске сестре и кувари. Данас ову Установу чини 7 објеката са 12 група полудневног боравка и 20 група целодневног боравка (од тога 8 јаслених група), укупно 720 деце.